Hmm...Svake četiri godine se javljam na blog. Priznajem, nisam, baš mnogo aktivan - više me ima uživo, ali eto...
U stvari, sam naziv bloga obavlja funkciju zbog čega blog i postoji - kako rekoh već da se vidi da i nas ima, ali nas, nažalost, ne prihvataju ili, bolje rečeno, "zainteresovane strane" nas ignorišu, ne postojimo za njih. Srpska pravoslavna Crkva je barem od pada u Tursko ropstvo odbijala da prihvati mogućnost da i Srbi mogu biti katolici, a Hrvati katolici iz svojih razloga, opet, ne veruju da je tako nešto moguće. No, Srba katolika je oduvek bilo i biće, kao što je bilo a valjda će i dalje biti Srbije na vetrometini balkanskoj gde su se razne mešavine naroda, vera i ideja smućkavale vekovima.
Za sada, slučajnom prelazniku i prolazniku kroz ovaj moj, lenji blog, samo toliko mogu da kažem da radimo na jednom projektu koji će prikazati ko su od kada su i ko su sve bili Srbi katolici kroz istoriju.
Sad...da li je to važno? Iz eshatološkoh ugla - ne baš mnogo. Ne spašava nas nacija već Isus. Sa druge strane, posebne kulture i običaji postoje i deo su ljudske civilizacije koji se ne može ignorisati, ali opet, preteranost u tome dovodi do zagušenja poruke Spasenja onoga trenutka kad nacija, što ume da se desi na ovim našim prostorima, dođe na prvo mesto a Isus na neko drugo, treće ili koje već mesto po važnosti. No, ako je nekome u Crkvi važna nacija, onda - dozvolite i mi tražimo da nam se prizna pravo na postojanje.
Eh :) svakako ovaj moj blog je pucanj petarde u sobi sa vakumom :) pa se ne očekuju baš neke reakcije, no tiha voda breg roni....a možda ću da počnem da pišem i komentare svetog pisma :) to mi svakako ide bolje a i interesantnije je.
Eto, toliko za ovo moje četvorogodišnje pisanije. Čisto da blog za sada ne zvrji prazan. Zahvaljujem se na jedinom komentaru za ove 4 godine :) Ne znam kako ga nisam ranije primetio, svakako bih bio aktivniji.
U stvari, sam naziv bloga obavlja funkciju zbog čega blog i postoji - kako rekoh već da se vidi da i nas ima, ali nas, nažalost, ne prihvataju ili, bolje rečeno, "zainteresovane strane" nas ignorišu, ne postojimo za njih. Srpska pravoslavna Crkva je barem od pada u Tursko ropstvo odbijala da prihvati mogućnost da i Srbi mogu biti katolici, a Hrvati katolici iz svojih razloga, opet, ne veruju da je tako nešto moguće. No, Srba katolika je oduvek bilo i biće, kao što je bilo a valjda će i dalje biti Srbije na vetrometini balkanskoj gde su se razne mešavine naroda, vera i ideja smućkavale vekovima.
Za sada, slučajnom prelazniku i prolazniku kroz ovaj moj, lenji blog, samo toliko mogu da kažem da radimo na jednom projektu koji će prikazati ko su od kada su i ko su sve bili Srbi katolici kroz istoriju.
Sad...da li je to važno? Iz eshatološkoh ugla - ne baš mnogo. Ne spašava nas nacija već Isus. Sa druge strane, posebne kulture i običaji postoje i deo su ljudske civilizacije koji se ne može ignorisati, ali opet, preteranost u tome dovodi do zagušenja poruke Spasenja onoga trenutka kad nacija, što ume da se desi na ovim našim prostorima, dođe na prvo mesto a Isus na neko drugo, treće ili koje već mesto po važnosti. No, ako je nekome u Crkvi važna nacija, onda - dozvolite i mi tražimo da nam se prizna pravo na postojanje.
Eh :) svakako ovaj moj blog je pucanj petarde u sobi sa vakumom :) pa se ne očekuju baš neke reakcije, no tiha voda breg roni....a možda ću da počnem da pišem i komentare svetog pisma :) to mi svakako ide bolje a i interesantnije je.
Eto, toliko za ovo moje četvorogodišnje pisanije. Čisto da blog za sada ne zvrji prazan. Zahvaljujem se na jedinom komentaru za ove 4 godine :) Ne znam kako ga nisam ranije primetio, svakako bih bio aktivniji.
